Рад одељенског старешине

 

Рад одељењског старешине регулише Закон о основама система васпитања и образовања, Закон о основној школи, Статут школе, Годишњи план рада школе, и то су основни документи које одељењски старешина треба да упозна, када добије одељењско старешинство.

Међутим, у току рада са одељењем  одељењски старешина доћиће  у ситуацију да се на одређени проблем не може применити ниједан члан Закона, неког правилника или другог акта. Сама пракса нам из дана у дан показује да се не може све свести на законски оквир, на оно што је прописано једним или другим актом, него да је неопходно да одељењски старешина укључи нека друга правила произашла из праксе и рада са младима. Ова правила дају “животност” и “душу” раду сваког одељењског старешине и она су, на неки начин, нужан услов за успешан рад са ученицима. Када ученици процењују рад свог одељењског старешине, на коначан утисак ће у великој мери утицати начин комуникације са одељењем, став одељењског старешине према ђацима, брига и емпатија коју он показује према одељењу итд.

Ученици најинтензивније доживљавају део односа са својим одељењским старешином који се односи на тај емотивни ниво и осећања која произилазе из овог односа. Да ли се они осећају сигурно? Да ли могу да поделе своје проблеме са одељењским старешином? Да ли могу да очекују помоћ од њега? Са каквим осећањима одлазе на часове одељењског старешине? Сигурно је да би ученици свог одељењског старешину, па и све наставнике требало да посматрају као савезнике при остваривањузаједничког циља.  Међутим, да ли је увек тако? Врло често овај однос постаје супарнички – наставници и одељењски старешина на једној страни, ученици на другој, а ако у целу причу укључимо и родитеље, испада да се цела мрежа односа може представити као мали рат. Често баш због оваквих ставова долази до конфликата и проблема у раду и напредовању неког одељења.

Да се ово не би десило, наравно да је битно поштовати прописана правила, али одељењски старешина треба да покаже да је на страни ученика, да својим понашањем покаже да брине и треба настојати да све стране подржавају овај партнерски однос.  Међутим, овде опет морамо бити опрезни јер се дешава да наставници и одељењске старешине у том процесу “приближавања” ученицима оду предалеко тако да то заиста може да доведе до проблема друге врсте (смањивање ауторитета одељењског старешине због превише другарског односа са ђацима, задирање у интимне ствари ученика уколико они то не желе у циљу показивања бриге и заинтересованости… итд.). Сваки наставник ће се у зависности од сопствених афинитета у мањој или већој мери придржавати ових правила.

У пракси се издвојио низ оваквих правила, а ја ћу вам овде указати на неке од њих:

• одељењски старешина не може емотивно бити по страни
• од одељењског старешине се очекује емотивна стабилност и адекватан начин комуникације
• од одељењског старешине се очекује да има позитиван став
• одељењски старешина је менаџер и кординатор активности у одељењу
• не треба да буде само администатор
• одељењски старешина је непристрасан

* Материјал са ОКЦ семинара Одељењски старешина