Polazak u školu bez stresa ( savet psihologa OŠ „Branko Miljković“ )

Kako pomoći prvačiću da se što bolje snađe i da mu polazak u školu ne predstavlja stres?

Svaki odrastao čovek,na osnovu svog iskustva,ima neku predstavu o tome šta  mu je prijalo,a šta mu je smeta u ponašanju njegovih roditelja kada je polazio u školu.To treba da bude „baza“ vašeg postavljanja prema svom detetu koju ćete upotpuniti nekim promenama u sopstvenim ličnostima i stilu života koji ste do sada vodili.Imajte na umu sledeće:

1.Polazak deteta u školu tiče se cele porodice

To što je vaše dete postalo đak,nije samo njegova stvar.Porodica sa školskim detetom u mnogo čemu bitno drugačije funkcioniše od one u kojoj dete još ne ide u školu.Potrebno je da vi kao roditelji to prepoznate i prilagodite svoje obaveze,a naročito slobodno vreme novom „ritmu“ koji će diktirati školske obaveze vašeg deteta.

2.Dete treba da ima svoj radni prostor već u prvim školskim danima

Neki roditelji smatraju da u prvom razredu nema mnogo toga da se uči,pa dete svoj domaći zadatak može da radi bilo gde.Ovakav stav je pogrešan jer ne doprinosi formiranju detetovih radnih navika,pogotovo njegovom odnosu prema učenju.Zato se potrudite da ono dobije bar svoj kutak za pisanje i držanje školskog pribora koji vremenom treba da se pretvori u njegovo stalno mesto za rad.

3.Pozitivno govorite o školi i o učitelju/učiteljici

Svi smo svesni da u prosveti baš „ne cvetaju ruže“ ali svoje negativne komentare,radije zadržite za sebe (naravno ako ih budete imali).Detetu je mnogo važno to što je pošlo u školu i snažno se vezuje za svoju prvu učiteljicu ili učitelja.Zato je bitno da i vi vidite onu lepšu i bolju stranu škole,a posebno da je ističete pred detetom.Tako će i ono brže prihvatiti novi svet u kome se našlo i neće ga razočarati i obeshrabriti svaka sitnica koja mu nije po volji.

4.Držite pod kontrolom „mešanje“ u školski život vašeg deteta

Ima roditelja koji previše žele da zaštite svoje dete.Oni smatraju da su druga deca mnogo surova i da je njihovom detetu potrebna pomoć da se snjima izbori.Zbog toga oni često „intervenišu“ kod učiteljice/učitelja tražeći da se njihovo dete premesti od ovog ili onog đaka ili pak „dežuraju“ u školskom dvorštu za vreme odmora kako bi bili sigurni da njihovo dete niko neće ugroziti.Ovakvo ili slično ponašanje samo proizvodi kontraefekat i čini detetu medveđu uslugu jer ga čini „obeleženim“,među vršnjacima.Ako brinete zbog nečega, bolje je da svoje sumnje i strahove podelite sa učiteljicom (ako treba i sa školskim psihologom),pa u dogovoru sa njom primenite neku strategiju ili joj prepustite da ona reši situaciju.

5.Obezbedite detetu dovoljno vremena za igru

Škola nije kraj detinjstva i zato je neophodno da svakog dana ostavite detetu dovoljno vremena da se igra.To u praksi znači da ne sklanjate njegove igračke (ili im ograničavate broj),a možete mu dozvoliti i da neku ponese sa sobom u školu.Takodje,nemojte detetu uvoditi i druge obaveze – biće za njih vremena,kada se dete uhoda.

6.Nikada nemojte dete upoređivati sa drugom decom,svako dete ima soj individualni razvoj i specifičnosti koje su samo njegove.Budite strpljivi i sa puno ljubavi pomozite detetu da izraste u zdravu ličnost.

Julijana Antić, psiholog OŠ „Branko Miljković“ – Niš

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s