Deca i svađanje: Šta deca uče kroz sukobe?

U mnogim porodicama vlada mišljenje da je sklad pod svaku cenu bolji od sukoba , no sukobljavanje je sastavni deo svakodnevnog života s kojim deca treba da  nauče  nositi se. U sukobu i nadmetanju deca odmeravaju vlastite snage i pri tomu uče procenjivati sebe i druge , pokušavaju izboriti i osigurati svoj položaj unutar porodice , ali i u krugu vršnjaka.

sva]e

Sukob kao važno iskustvo

Kroz sukob s drugom decom ili braćom i sestrama dete brani svoj položaj ili jasno izražava svoj stav.

Sukob predstavlja važno iskustvo gde deca uče izražavati sopstvene potrebe i želje i u njih uveriti druge , pronaći svoje mesto u grupi , ali istovremeno uče sagledavati i tuđe stavove , a možda i kako podneti poraz , kada se povući . Deca imaju snažan osećaj za pravdu i sklona su burnom reagovanju na uskraćivanje i doživljaj nepravde . Sukob često nastaje zbog detetove reakcije na ono što mu je rečeno da sme ili ne sme učiniti . Često u takvim situacijama svađa može da izbije za čas , ali pojašnjavanjem pravila može biti i pravovremeno sprečena .

Učenje granica u sukobljavanju

Za sukob je uvek potrebno dvoje . Kada se deca svađaju mogući su i fizički obračuni , moguće je da jedno od dece i razbije nešto . Bitno je da deca razumeju da je sukob moguć , ali da sva ponašanja nisu dozvoljena .

Važno je da odrasli jasno postave granice što je u sukobu apsolutno zabranjeno , a to su u prvom redu fizički obračuni i razbijanje stvari . Ukoliko u svađi i dođe do takvih situacija deca trebaju preuzeti odgovornost za nastalu situaciju na način da snose posledice zbog svojeg ponašanja , a ukoliko nešto razbiju potrebno je da zajedno učestvuju u popravljanju štete.

Uloga odraslih u dečjim svađama

Posvađana deca često dolaze odraslima tražeći od njih da posreduju u sukobu . U takvoj situaciji odrasli je samo osoba koja olakšava , a ne presuđuje . Važno je dopustiti svakom detetu da ispriča svoje viđenje i razloge sukoba , pri čemu je potrebno da ga drugi slušaju ne prekidajući ga pri izlaganju . Dovoljno je da kada npr . dete iznosi svoju situaciju i viđenje , odrasli pita ” I šta  sad? ” . Često već samo slušanje drugoga smanjuje tenzije i otvara prostor za neka bolja rešenja . Odrasli mogu i podstaći dete na iznašanje predloga i time pomoći deci u sukobu da zajedno dođu do rešenje.

Deca u svađi mogu biti prilično uporna u svojim nastojanjima da protivniku dokažu da su u pravu , a što odrasle može poprilično iznervirati . Važno je pri tomu da odrasli ne ” izgube živce ” već mirno i odlučno decu razdvoje i udalje na neko vreme te im daju mogućnost da se smire , te da se vrate i nastave sa igrom.

Razvijanje alternativnih načina rešavanja sukoba

Porodična atmosfera u kojoj se redovno i otvoreno razgovara o problemima i u kojoj je dopušteno iskazivati svoje osećaje pa tako i ljutnju pojedinih članova porodice prema drugima može i sprečiti neke buduće svađe . Za dete je važno da zna da ima pravo da bude ljuto na mamu , tatu , braću i sestre.  Zajednički razgovori o problemima doprinose razumevanju sebe i drugih i pomažu detetu da razvije alternativne načine reagovanja i rešavanja sukoba.  Sa  detetom treba razgovarati o nesuglasicama .

Važno je decu podučiti da govore o stvarima i situacijama u kojima se ne osećaju dobro i koje im se ne sviđaju . Mnoga deca nisu u stanju izreći sopstvenu ljutnju ili nezadovoljstvo , ali se prema njihovom ponašanju može zaključiti da nešto nije u redu . Za dete je važno da spozna sopstveno nezadovoljstvo i ljutnju kako bi moglo naučiti izraziti ih u prihvatljivom obliku . Dalje je važno da nauči da prepozna i kod drugih emocije poput ljutnje kako bi bio osetljiv na prepoznavanje tuđih osećanja, a pogotovo ljutnje i nezadovoljstva moglo i odmaći  se i tako izbeći situacije u kojima bi moglo doći do sukoba . Roditelji posmatrajući sa svojim detetom druge kako se ponašaju mogu pomoći detetu u učenju prepoznavanja ljutnje kako kod deteta tako i kod drugih.

Roditeljski primer deci

Treba naglasiti i da roditelji svojim ponašanjem daju primer deci . Ako roditelj u sukobu vređa druge i gubi kontrolu , uči i dete takvom ponašanju. Roditelj koji iznosi  svoje argumente i stavove jasno i pri tomu izražava i priznaje vlastita osećanja bez pokazivanja agresije i ne ponižavajući pri tomu sagovornika uči dete da i sukob može biti zdravi deo života . Ukoliko emocije ipak nadvladaju  važno je izviniti  se zbog svog ponašanja te tako i dete podučiti da nakon sukoba ponovo dolazi vreme pomirenja i međusobnog slaganja.

Napisala : Dr Renata Zdenković spec . psihijatar

Izvor: Poliklinika za zaštitu dece

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s