Azbuka

Autor Vidosava Stojšin Neda,učiteljica u penziji

Лица: Самогласници А, Е, И, О, У,
ГЛАС,
ДЕЦА,
ОСТАЛА СЛОВА

СЛОВО А: Ја сам слово А. Не морам да се дружим са осталим словима.
Друга слова без мене не могу, а ја могу сам.

СЛОВО Е: И ја могу без друштва. Е, ако баш морам с неким да се дружим…Слово Е може само, да се зна.

СЛОВО И: Немојте заборавити мене, јер ја сам И и не треба ми нико.

СЛОВО О: Ето мене, ето вас – ја сам О.

СЛОВО У: Ух, једва сам стигао (задихано)… ух, на овај састанак. Ваљда знате да сам ја слово У.

СЛОВО А: Сада, када смо сви на броју,састанак може да почне. Слажете ли се?

СВИ: Слажемо се.

СЛОВО А: Ми треба да имамо посебно место у АЗБУЦИ и нарочит значај, јер ми смо САМОГЛАСНИЦИ.

СЛОВО Е: Нећемо са осталим словима!

СЛОВО И: Без њих нам је боље!

СЛОВО О: Ох,најзад сами!

СЛОВО У: А и деци је лакше. Не морају да уче тридесет слова већ само пет. Ми смо главни и бићемо славни.

ГЛАС: Шта је то? Побуна?! (строгим гласом)

(Слова гледају зачуђено и уплашено један у другог )

СВИ: Ко је то?

ГЛАС: Ја сам вас ставио у БУКВАР, свих тридесет слова. Вас пет је једна шестина АЗБУКЕ, а то је мало. Деца би била неписмена. Која реч би могла да се напише помоћу вас пет? Ниједна, наравно. Само заједно сте значајни и само заједно сте потребни. Једни без других не можете.

СЛОВА: Децо, да ли је то тачно?

ДЕЦА: Јесте.

СЛОВА: Где су наша браћа? Сви у коло ! (певају):

РУКА РУКУ ХВАТА

ИГРА БРАТ ДО БРАТА

ДЕЦА: (ударају дланом о длан и певају):

ХВАЛА ВУКУ, ХВАЛА ВУКУ

ЗА СВА СЛОВА,ЗА АЗБУКУ!