Bosonogi i nebo

Босоноги и небо – преузето са блога Луције Тасић

(По мотивима приче Бране Цнрчевића)

 Ликови: браћа Марко и Никола, Босоноги, Мама и наратор (лутка по избору)

ПРВА СЦЕНА

НИКОЛА: Упознао сам једног дечака

                   на реци поред нашег врбака,

                   цело пролеће и лето иде бос

                   и никад му не цури нос.

МАРКО: Тај је здрав као дрен,

                 обује ли се бар на трен?

НИКОЛА: Преко зиме кад је иње у коси,

                   неке оргомне ципеле носи,

                   нису његове, већ ко зна чије,

                   он је Марко, дете ничије.

МАРКО: Е, то је баш тужно брате!

                 Како деца живе без маме и тате?

     Свако има право на породицу,

     да не би имао тугу  на лицу.

НИКОЛА: Размишљао сам нешто баш,

                   нека буде он брат наш,

                   свако има право на брата,

                   да га загрли око врата.

ДРУГА СЦЕНА

Појављује се Босоноги.)

НИКОЛА: Мислио сам дал’ ћеш доћи

                   јер морамо кући поћи.

                   Ово је Марко, млађи  брат мој,

                   а жели да буде брат и твој.

БОСОНОГИ: Дирљиво је то што чујем

                         и од срца се радујем,

                         примате ме у своју породицу,

                         зато ћу вам поклонити ‘тицу.

МАРКО: Брате мили, то је права птица,

                одмах ћу јој откинути крилца!

НИКОЛА: Да се ниси усудио,

                   сместа, да си је пустио!

                   Птице су живи створови

                   и воле да живе на слободи.

                   Босоноги, немој то радити,

                  све што се роди мора и живети.

БОСОНОГИ: Нисам знао ја за то Никола,

                         па види се да ми фали школа.

НИКОЛА: Ниси ти  крив, драги Босоноги,

                   постоје за то разлози многи,

                    сутра ћемо учитеља питати,

                    у школу се, мораш уписати.

МАРКО: Лепо је у школи,

                 учитељ ће да те воли,

                 волеће те и другари,

                 научићеш пуно ствари.

БОСОНОГИ: Онда хоћу ја да учим,

                         па нека се и намучим.

ТРЕЋА СЦЕНА

МАРКО:У школи си добар био

                и распуст си заслужио,

                хоћеш ли ићи на море,

                или до неке горе?

БОСОНОГИ: Нећу никуд овог лета

                         нешто ми се и не шета,

                         него, да вам кажем, децо,

                         запалио сам море, ето.

НИКОЛА: Босоноги, ја те волим,

                  ал’ те само једно молим,

                  да престанеш да лажеш

                  и да пазиш шта ћеш да кажеш.

БОСОНОГИ: Не лажем вас, децо, ја,

                        тако ми мојих ципела!

МАРКО: Е, ако се у ципеле куне,

                онда, бато, нема сумње.

БОСОНОГИ: Сипао сам две канте бензина,

                         плануло је море до висина.

НИКОЛА: Није шума па да плане,

                   то је море, воде слане.

БОСОНОГИ: Нема везе, проверите

                         и брзо ми се вратите!

ЧЕТВРТА СЦЕНА

МАМА: Хајде, децо, пожурите

               и кофере понесите,

               тата нас чека напољу,

               не изазивајте невољу.

НИКОЛА: (Шапуће Марку.)

                  Да ли да  им саопштимо

                  да гориво не трошимо

                  и идемо чак на море

                  до далеке Црне Горе.

МАРКО: Нема везе, мој Никола,

                тата је загрејао кола,

                идемо да се провозамо

                и родитеље да изненадимо.

НИКОЛА: Што ће они да се чуде,

                   питаће све људе

                   шта се с морем десило,

                   куд ли се преселило.

МАРКО: Ја ћу онда рећи тати

                да нас брзо кући врати

                код нашег брата јунака,

                код Босоногог дечака.

НИКОЛА: Е, мама ће морати да каже

                   да се с нашом одлуком слаже,

                   да Босоноги код нас станује

                   и да се животу у породици радује.

  

ПЕТА СЦЕНА

(Слика мора.)

МАМА: Дивно ли је плаво море,

              то је бисер Црне Горе.

               Спремите се, децо, за купање,

              овде ћемо проводити дане!

МАРКО: Да ли се само усред Црне Горе

                налази плаво, бескрајно море?

МАМА: Има више мора сине.

НИКОЛА: Босоноги није слагао,

                   када нам је казао,

                   да је море запалио.

МАМА: Босоноги претерује

              и њему се све не верује.

МАРКО: Ми га, мама, много волимо

                и хтели смо да те молимо,

                да га примиш у наш дом

                и да буде наш брат он.

МАМА: Тата и ја смо  хтели да вас изненадимо

               и да вам кажемо када се вратимо,

               да ћемо га примити  у кућу нашу

               и гајити  вас као браћу.

НАРАТОР: И тако се прича завршила

                     породица сина је добила,

                    Босоноги маму је имао,

                    о којој је одувек сањао.

                    Растао је уз своја два брата,

                   а тати се вешао око врата.

                  Неправда је била исправљена,

                  према детету које родитеље нема.

                  Свако дете љубав заслужује

                  и не треба никад да тугује,

                  отворите срца, љубав дајте,

                  и доброме увек се  надајте!