Bosonogi i nebo

Босоноги и небо – преузето са блога Луције Тасић

(По мотивима приче Бране Цнрчевића)
 Ликови: браћа Марко и Никола, Босоноги, Мама и наратор (лутка по избору)
ПРВА СЦЕНА
НИКОЛА: Упознао сам једног дечака
                   на реци поред нашег врбака,
                   цело пролеће и лето иде бос
                   и никад му не цури нос.
МАРКО: Тај је здрав као дрен,
                 обује ли се бар на трен?
НИКОЛА: Преко зиме кад је иње у коси,
                   неке оргомне ципеле носи,
                   нису његове, већ ко зна чије,
                   он је Марко, дете ничије.
МАРКО: Е, то је баш тужно брате!
                 Како деца живе без маме и тате?
     Свако има право на породицу,
     да не би имао тугу  на лицу.
НИКОЛА: Размишљао сам нешто баш,
                   нека буде он брат наш,
                   свако има право на брата,
                   да га загрли око врата.
ДРУГА СЦЕНА
Појављује се Босоноги.)
НИКОЛА: Мислио сам дал’ ћеш доћи
                   јер морамо кући поћи.
                   Ово је Марко, млађи  брат мој,
                   а жели да буде брат и твој.
БОСОНОГИ: Дирљиво је то што чујем
                         и од срца се радујем,
                         примате ме у своју породицу,
                         зато ћу вам поклонити ‘тицу.
МАРКО: Брате мили, то је права птица,
                одмах ћу јој откинути крилца!
НИКОЛА: Да се ниси усудио,
                   сместа, да си је пустио!
                   Птице су живи створови
                   и воле да живе на слободи.
                   Босоноги, немој то радити,
                  све што се роди мора и живети.
БОСОНОГИ: Нисам знао ја за то Никола,
                         па види се да ми фали школа.
НИКОЛА: Ниси ти  крив, драги Босоноги,
                   постоје за то разлози многи,
                    сутра ћемо учитеља питати,
                    у школу се, мораш уписати.
МАРКО: Лепо је у школи,
                 учитељ ће да те воли,
                 волеће те и другари,
                 научићеш пуно ствари.
БОСОНОГИ: Онда хоћу ја да учим,
                         па нека се и намучим.
ТРЕЋА СЦЕНА
МАРКО:У школи си добар био
                и распуст си заслужио,
                хоћеш ли ићи на море,
                или до неке горе?
БОСОНОГИ: Нећу никуд овог лета
                         нешто ми се и не шета,
                         него, да вам кажем, децо,
                         запалио сам море, ето.
НИКОЛА: Босоноги, ја те волим,
                  ал’ те само једно молим,
                  да престанеш да лажеш
                  и да пазиш шта ћеш да кажеш.
БОСОНОГИ: Не лажем вас, децо, ја,
                        тако ми мојих ципела!
МАРКО: Е, ако се у ципеле куне,
                онда, бато, нема сумње.
БОСОНОГИ: Сипао сам две канте бензина,
                         плануло је море до висина.
НИКОЛА: Није шума па да плане,
                   то је море, воде слане.
БОСОНОГИ: Нема везе, проверите
                         и брзо ми се вратите!
ЧЕТВРТА СЦЕНА
МАМА: Хајде, децо, пожурите
               и кофере понесите,
               тата нас чека напољу,
               не изазивајте невољу.
НИКОЛА: (Шапуће Марку.)
                  Да ли да  им саопштимо
                  да гориво не трошимо
                  и идемо чак на море
                  до далеке Црне Горе.
МАРКО: Нема везе, мој Никола,
                тата је загрејао кола,
                идемо да се провозамо
                и родитеље да изненадимо.
НИКОЛА: Што ће они да се чуде,
                   питаће све људе
                   шта се с морем десило,
                   куд ли се преселило.
МАРКО: Ја ћу онда рећи тати
                да нас брзо кући врати
                код нашег брата јунака,
                код Босоногог дечака.
НИКОЛА: Е, мама ће морати да каже
                   да се с нашом одлуком слаже,
                   да Босоноги код нас станује
                   и да се животу у породици радује.
  
ПЕТА СЦЕНА
(Слика мора.)
МАМА: Дивно ли је плаво море,
              то је бисер Црне Горе.
               Спремите се, децо, за купање,
              овде ћемо проводити дане!
МАРКО: Да ли се само усред Црне Горе
                налази плаво, бескрајно море?
МАМА: Има више мора сине.
НИКОЛА: Босоноги није слагао,
                   када нам је казао,
                   да је море запалио.
МАМА: Босоноги претерује
              и њему се све не верује.
МАРКО: Ми га, мама, много волимо
                и хтели смо да те молимо,
                да га примиш у наш дом
                и да буде наш брат он.
МАМА: Тата и ја смо  хтели да вас изненадимо
               и да вам кажемо када се вратимо,
               да ћемо га примити  у кућу нашу
               и гајити  вас као браћу.
НАРАТОР: И тако се прича завршила
                     породица сина је добила,
                    Босоноги маму је имао,
                    о којој је одувек сањао.
                    Растао је уз своја два брата,
                   а тати се вешао око врата.
                  Неправда је била исправљена,
                  према детету које родитеље нема.
                  Свако дете љубав заслужује
                  и не треба никад да тугује,
                  отворите срца, љубав дајте,
                  и доброме увек се  надајте!
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s