Generacija 2009/2013.

Vredi pogledati do kraja strane!!! 🙂

Luka Mijajlović,finalista 7.Međunarodnog festivala dečije poezije u Banjaluci,dobitnik II mesta na literarnom konkursu u organizaciji – Udruženje pisaca „Čegar“-Niš,dobitnik knjige Časopisa Vitez.Napisao je oko 50-60 pesama.

U trećem razredu

Visibaba

Jedan cvet beo,

na svoje mesto je seo,

celim svetom da zavlada,

i sa drugovima da vlada.

Ona je prolećna kraljica,

i svakom je drugarica.

Ona je rekla: “Doći će kraj”

ali sad za visibabu pravi je raj.

Sanjao sam razna čuda

Sanjao sam razna čuda,

kako igra mačka luda.

Sanjao sam knjige leteće,

mačka miša jurit neće.

Sanjao sam ribe šarene

i balone malene.

Sanjao sam jednog gosta,

probudio sam se i rekao dosta!

Biblioteka

Ljiljan sam u biblioteci ja,

a devojčice su mimoze i neka se to zna.

Listić je naša pesma nova,

a bibliotekarka je baštovan iz snova.

Sveska nam je prelepa bašta,

gde se razvija i buja mašta.

Bibliotekarka je kao ceo svet,

gde je svako jedan cvet.

Moja mama

Kada me dodirnu majčine ruke,

prođu mi sve teške muke.

Kada pogledam u njene plave oči,

tada moje srce hoće da iskoči.

Majka priča svojoj deci:

“Sunce moje,srećo moja,milo moje,

sva ljubav moja

je samo tvoja i tvoja.”

Mama je najveće blago,

kada dete uspe,njoj je drago.

Moja mama miriše kao lala,

“Draga mama,za sve ti hvala!”

U četvrtom razredu

Pogled na domovinu

Moja domovina Srbija je cela,

Soko Banja i Palanka Bela.

Moja domovina i zastavu ima,

koja je dobro poznata svima.

U mojoj domovini reka je čista,

u mojoj domovini svaki cvet blista.

U mojoj domovini škola je raj,

lepoti moje domovine nikad neće doći kraj.

Najomiljenija učiteljica

Moja učiteljica zove se Ana,

ona je meni kao mama.

Kada nas naša učiteljica uči,

svako dete to mora da nauči.

 

Naša učiteljica je dobra,mila,

ispred mojih očiju stvori se vila.

Kada se naša učiteljica nasmeje,

našu učionicu sunce ogreje.

 

U učionici sa osmehom nas čeka,

i tada poteknu reči kao reka.

Moja učitljica je kao lala,

“Draga učiteljice,za sve Vam hvala.”

Đurđa Marinović,dobitnica I mesta na literarnom konkursu „Brankovo pero“,kao i nagrade (poklon knjiga) na konkursu organizovanom u Tuzli;knjige Časopisa Vitez;zapažen rezultat na Međunarodnom takmičenju Kengur.

Treći razred

Moja škola

Moja škola mila,

raširila svoja krila,

prihvatila lepa lica

mojih drugara i drugarica.

Branko Miljković ime nosi,

i time se ponosi.

Poznati je pesnik bio,

najlepše nam stihove ostavio.

Lepe rečenice tamo se pišu,

a pogrešne računice odmah se brišu.

Dobri učenici dva prsta dižu.

Užinu dobijamo da se prsti poližu.

Moja učiteljica lepo nas uči,

mi smo nemirni pa se mnogo muči.

Ona lep osmeh ima,

i voli da ga podeli sa svima.

Svugde po odeljenju petice lete,

tome se raduje svako dete.

Zvoni zvono,školi bliži se kraj,

jest da mnogo volim školu,al raspust je raj!!!

Biblioteka

Biblioteka naša knjige nam daje,

u tom poslu nikad ne prestaje.

Knjige su prepune tajni,

baš kao razni vrtovi bajni.

Sa polica svaka se od njih smeje,

a taj osmeh nas kao sunce greje.

Svakim korakom koji se tamo napravi,

naše znanje se popravi.

A kad izadjem iz biblioteke ja čeznem da se vratim,

a onda razmišljam da i sutra svratim.

Jesen

Došla nam je jesen žuta,

došla da nam zelenu boju proguta.

Vredni mravi sakupljaju mrvice,

iz požutele travice.

Sivi oblaci se spremaju,

da nam jednu kišu daju.

Vetar mi miluje kosu,

kiša mi prska po nosu.

Dok list leprša zlatan,

vetar ga nosi nestašan.

List tužan je danima,

vetar ga odnosi sa ostalima.

Sunce viri stidljivo,

magla se spušta vidljivo.

Grožđe polako stiže,

trava lišće niže.

Moja mama

Moja mama mila,

koža joj je kao svila.

Mnogo je ona lepa,

meni ona tepa.

Njene su ruke nežne i drage,

i daju mi puno snage.

Voli mene moja mama,

sa njom nikad nisam sama.

Četvrti razred

Moja domovina

Moja domovina je Srbija,

puna je Jelena,Danica i Marija.

Moja domovina je mala,

i takva u naša srca cela je stala.

U mojoj domovini polja su zelena,

tu su i Kopaonik,Zlatibor i Stara planina.

Mojoj domovini boja reka je plava,

Dunav,Morava,Sava i Nišava.

A kroz našu istoriju kada se provesla,

naći će se Sveti Sava,Ivo Andrić i Tesla.

I na kraju kada saberem i oduzmem ja,

srećna sam što živim u zemlji koja se zove Srbija.

Patuljak mi je ispričao

Ovo što ću sada reći,

nije iz zemlje čuda.

Čini mi se pre nego što ću leći,

Ne,nemojte misliti da sam luda.

Javio se patuljak mali,

i onda mi reče ko u šali

glavna u kući postala si ti,

od sad mama i tata samo će tebe slušati.

Moraće naravno da se pomuče,

i prirodu i matematiku da nauče.

Patuljak mali tada mi reče,

naruči kolač da se ispeče.

I da!Oči neka ti sevaju,

veći dzeparac neka ti daju.

Patuljak mali ko mačka prede,

obavezno sobu da ti srede.

A onda kao prah,

nestade san u isti mah.

Skupi se roletna kao smotuljak,

jutro dođe,nestade moj dobri patuljak.

Stevan Stojanović,dobitnik knjige Časopisa Vitez,dobitnik Pohvale za pesmu Naši običaji,koja je objavljena u Časopisu Zlatno zvonce,II mesto na opštinskom takmičenju iz matematike(IV r.),zapažen rezultat na okružnom takmičenju iz matematike (IV r.),kao i na Međ.takm. Kengur (III i IV r.)

Naši običaji

Na bosiljak sve miriše

iz kandila tamnjan diše.

Sveti duh je sišo s neba

krsti nam se mala beba.

Svetom vodom ga otac poli

za njegov se život moli.

Rasti sine srca čista

budi Srbin,voli Hrista.

Našoj veri svi se dive

običaji neka žive.

O krštenju nek se peva,nek se piše

da hrišćana bude više.

Vuk Banićević,II mesto na opštinskom takmičenju iz matematike (III r.),II mesto na literarnom konkursu „Najomiljenija učiteljica“,III mesto na opštinskom takmičenju iz matematike (IV r.),kao i zapažen rezultat na okružnom takmičenju i Međ.takm.Kengur u IV razredu.

Moja domovina

Moja domovina Srbija se zove,

u njoj sam sanjao lepe snove.

To je jedna zemlja velika

i u njoj za sve ima leka.

Biće još avantura novih

i biće još snova mojih.

To je jedna zemlja sjajna,

ali i srećna,lepa i bajna.

Napomena:Pesmu Najomiljenija učiteljica nisam našla,ali nadam se da uskoro hoću!

Predrag Đorđević,III mesto na okružnom takmičenju iz matematike (IV r.) i zapažen rezultat na Međ.takm.Kengur.

Miona Jocić,dobitnica zlatne medalje za Dnevnik čitanja,kao i nagrade (poklon knjiga) na konkursu organizovanom u Tuzli,knjige Časopisa Vitez.

Treći razred

Moja mama

Kada sam radosna,

kada sam tužna,

tu je moja mama

da ljubav meni pruža.

Ona me voli,

ona me pazi,

ona me ljubi

i uvek mazi.

Mene moja mama najviše voli,

ona se za moju sreću bori.

Zato neka svako zna

da nju puno volim ja!

Uspavanka za moju igračku

Sanjaj mirno lepe snove

moj Jelenko bele boje.

Sanjaj samo ono što želiš

da bi ujutru bio plišani veseliš.

I dok se veče spušta na prozore

ti u snu šetaj do zore.

I kad dođe jutro bajno

doći će brzo i veče sjajno.

Pa onda opet toni u san

da budeš sutra odmoran.

Naša domovina

Svako voli domovinu

pa volim je i ja,

jer naša domovina

je prelepa Srbija.

Nad Srbijom tišina vlada,

ljudima donosi mir sada!

U svakoj šumi rosa pada,

i našoj Srbiji svetlost stvara.

Ja volim domovinu,

pa voli je i ti,

volimo Srbiju,

mi smo njeni ljudi.

Domovina naša donosi sreću,

sreću,radost i ljubav najveću.

Srbija je naša i ničija više,

volite Srbiju najviše!

Patuljak mi je ispričao

Patuljak mi je ispričao

tajnu zelene bašte.

Patuljak mi je prepičao

njegove tajne i mašte.

Ispričao mi je

gde sunce noću ode.

I tajnu šećera,

soli,vegete i vode.

Rekao mi je tajnu

zvezdane noći.

I rekao mi je da

mesec danju mora poći.

Zahvalna sam patuljku

rekao mi je baš svašta.

Rekao mi je njegove tajne

i rekao mi je o čemu on mašta.

Hvala ti patuljče moj,

bez tebe ne bih znala ništa.

Rekao mi je tajnu sveta

i tajnu ptičijeg leta.

Nikola Petrović,zapažen rezultat na opštinskom takmičenju iz matematike (III r.) i na Međ.takm.Kengur i mnoštvo medalja na šahovskim takmičenjima.

Nevena Lazić,dobitnica knjige Časpisa Vitez

Moja škola

U školi je prava radost

kada školsko zvono zvoni,

odmori su kao žurke

a mi đaci šampioni.

U školi se svaki dan

nauči po nešto novo

o ljubavi i drugarstvu

novi broj i novo slovo.

Andrijana Miljković,zapažen rezultat na Međ.takm.Kengur.

Veljko Stanković,srebrna medalja na opštinskom krosu i predstavnik škole na Festivalu „Majska pesma“

Aleksa Milutinović je napisao:

Divljana

Stigao je divljanski dan

izgledao je kao pravi san.

Išli smo sa učiteljicom Anom

i to baš sunčanim danom.

Putovali smo vrlo kratko,

a uz put mi se jelo nešto slatko.

Ušli smo u odmaralište

i ponašali se kao da smo u obdanište.

Videli smo rekreatore,

ali ne matore.

Imali smo žmurke

i zadnji dan smo se igrali žmurke.

Sanja Krstić dobitnica knjige Časopisa Vitez

Tatine oči

Želim da svi u kraju shvate,

šta za mene znače oči moga tate.

Ni da mi parama plate,

ne bih nikad dala oči moga tate.

I kad plačem,kad sam tužna

uvek me one pogledom prate,

najlepše oči,oči moga tate.

Vratila bih lutku,

da mi je na poklon date

da zauvek sa mnom budu

oči moga tate.

Najtopliji pogled koji me čuva i štiti

i kad me pogleda,znam da će sve u redu biti.

Najtoplije oči,nemoj da se varate

na celoj planeti su oči,oči moga tate.

Ružno pače

Bila jedna majka mila

što je ružno pače rodila.

Pače je toliko ružno bilo

da se svako od njega plašio.

Ružno pače je krenulo na put

da traži sreću po drugi put.

Ugledao je na nebu labudove bele

i uplašio se što se toliko vesele.

Stavio je krilo iznad vode

i video je da je najlepši labud ovde.

Luka Ranđelović je napisao:

Moja mama

Moja najdraža majka

čudesna je kao bajka,

kao lepa vila

koja ima krila.

Moja mama ima bržne oči

čekaju me kad ću doći.

Voli da me ljubi,mazi,

ona mene dobro pazi.

Ima osmeh blag,

koji je meni drag.

Kad se ona smeje

kao da me sunce greje.

Petar Petrović je napisao:

Najomiljenija učiteljica

Svaki dan nas uči

i da nas nauči se mnogo muči.

Da budemo pametni i dobri

i da imamo sve knjige u torbi.

Ponekad je stroga i ume da viče

ali zato posle nama čita priče.

Da budemo dobri i mudri

i postanemo dobri ljudi.

Ume da popriča sa nama

isto kao moja mama.

Pomiluje nežno po licu

ja zato volim svoju učiteljicu.

Brižna je kao mama

ona s nama nkad nije sama.

Uči nas sa strpljenjem

ja je uvek slušam sa oduševljenjem.

Anđela Milojković je napisala:

Učiteljici s ljubavlju

Dve suze kanuše niz lice

opraštamo se sa Vama draga učiteljice.

Obećavamo da ćemo i dalje biti

dobri đaci,

a vas će voleti

i budući prvaci.

Uvek ću se sećati

vaših osmeha na licu

blagih reči što kroz učionicu

do naših srca ljubav donesu.

Nemojte se menjati,

nemojte nas zaboraviti

jer će Vas takvu svi budući đaci

puno,puno voleti.

Pesma generacije 2009/2013. za kraj!

PESMA MOJIH ĐAKA!!!

Prve četiri školske godine

i nedeljnih sedam dana

predaje nam crvenokosa,

a ona se zove Ana.

Kada neko pogreši,

ona se za to ne kaje;

kad imamo takmičenja…

podršku nam ona daje.

Učila nas razne stvari,

u životu ćemo uspešni postati.

I ako će nas od petog razreda napustiti,

u srcu će nam ZAUVEK OSTATI!