Savremena porodica

Autor Zorica Mihajlović Ranitović

Predstava iznosi jednu od situacija savremenog,užurbanog doba,u kome niko nema vremena da sa detetom podeli radost.

LICA: DEČAK,MAJKA,OTAC,BAKA,DEKA,MIGE,MOMCI IZ KRAJA

Na sceni se nalaze majka,otac,baka i deka.Mama se sprema za izlazak.Otac udubljeno radi na računaru.Baka,u kućnom ogrtaču,sa naočarima na nosu,gleda TV.Deka skuplja i smešta figure u šahovsku tablu.

DEČAK (Nosi ranac na leđima,kačket na glavi.Ushićeno prilazi mami i razdragano joj se obraća):Mama,kaži (naglašeno) dragička!

MAMA(U ruci drži ogledalo,maže usne ružom.Nezainteresovano mu se obraća):Dragička,dragička. (I dalje maže usne i užurbano govori.): Sine,sad me pusti,molim te!Ako zakasnim u kozmeički salon – od mog kvarcovanja nema(naglašeno) ništa.(Odlazi i dovikuje.)Pričaćemo posle!

(Dečak gleda za majkom.Maše joj,a zatim polako prilazi ocu koji sedi za računarom.)

DEČAK:Tata,tata,reci:dragička.

TATA(ljutito):Ma kakva sad (naglašeno) igračka!

DEČAK (tiho i molećivo): Ne igračka,već: dragička.

TATA(ljutitoi):Opet si našao mene da maltretiraš.Da li očevi služe za još nešto,ili samo za to?!Vreme je da shvatiš (naglašeno) da deca treba da poštuju roditeljske obaveze!

(Tužan,dečak odlazi kod bake koja gleda TV.)

DEČAK:Bako,imam jednu lepu vest koju bih želeo da ti kažem.

BAKA:Uh,ljubi ga baka!(Ljubi ga u obraz.)Pošto je vest tako lepa,neka malo sačeka.Moja omiljena španska serija završava se za dvadesetak minuta.

(Dečak skida kačket i ranac i trči deki.Deka drži šah tablu pod rukom,stavlja šešir na glavu i sprema se da krene.)

DEČAK(ozareno):E,deko,baš lepo da si ti tu!Da ti ispričam kako…

DEKA (Žuri ka vratima i prekida dečaka u pola rečenice):Slušaj,sunce dekino,sad moram da idem da pobedim jednu partiju onog izlapelog Lazu.Čim završim,doći ću da se ti i ja ispričamo kao stari drugari.(Mazi ga po glavi i odlazi.)

Dečak oblači jaknu i izlazi iz stana,tužan.Sreće problematičnog momka iz njihovog kraja.

MIGE (Obučen je neuredno i izgleda veoma prljavo i zapušteno.Kreće se sa vidnim posledicama uzimanja alkohola.U ruci drži pivsku flašu.Obraća se dečaku sasvim prijateljski.):Hej,mali,kuda si ti pošao?Što si mi ti tako neraspoložen?

DEČAK(Pomalo zbunjeno i uplašeno):Ma ništa.Malo sam se rastužio.(Briše suze i pokšava da se udalji od njega.)

MIGE(Prilazi dečaku,prebacuje mu ruku preko ramena):Ti se rastužio?Pa to je nemoguće.Ti si najrazdraganije dete u našem kraju.Šta to tebe muči?

DEČAK:Došao sam kući iz škole i želeo sam da se pohvalim kako sam dobio peticu iz matematike…

MIGE:I,šta se dogodilo?

DEČAK:Niko nije imao vremena da me sasluša.A da sam danas dobio jedinicu,svi bi imali vremena da me grde.Mama bi rekla:“Sram te bilo!Sve smo ti pružili,a ti tako!“….Tata bi se nadovezao:Kupio sam ti (naglašeno) najskuplje patike, (naglašeno) najskuplje rolere,a ti…Baka i deka bi se mrštili i uzdisali.A ovako,kad dobijem (naglašeno) peticu iz matematike (razvučeno izgovara) nemam kome da kažem.Niko nema vremena za mene.(Ljutito i tužno.) DA LI ĆE IKADA OVAJ ODRASTAO SVET DA SHVATI DA DETETU TREBA NEKO KO ĆE DA GA GRDI,ALI MU TREBA I NEKO KO ĆE SA NJIM I RADOST DA PODELI.

MIGE(Umirujuće):Znam kako ti je.Sećam se ja da su tako i moji radili.Nikada nisu imali vremena za mene.Ali zato su tu moji drugari.

(Na scenu izlazi još nekoliko momaka koji su slični njemu.Mige grli dečaka.)

MIGE:Pođi i ti sa nama da vidiš kako se družimo.(Kucaju se flašama)Živeli!

(Na drugom kraju scene pojavljuje se mama.)

MAMA (Govori naglas): Kako sam mogla da zaboravim novčanik?(Iznenada ugleda sina u lošem društvu i zabrinuto posmatra situaciju.Ponaša se kao da ga nije videla i poziva ga telefonom.)

DEČAK (Neodlučno se ponaša,polako kreće,ali mu u tom trenutku zvoni mobilni telefon,javlja se):Halo,mama,gde si? (Radostan) Zar si već završila kod kozmetičara?

MAMA (na drugom kraju scene):Ne,sine,nisam ni otišla.Na pola puta sam odlučila da se vratim.Prosto se stidim što te nisam saslušala.Zar meni može biti nešto bitnije od tebe i tvoje sreće.A gde si ti sad?

DEČAK (zbunjeno i postiđeno):Ja…ovaj….ovaj…..ja sam izašao napolje.

MAMA:Hajde odmah u kuću.Jedva čekam da čujem radosnu vest koju si želeo da mi ispričaš.

DEČAK (Oduševljen):Da!Da!Odmah dolazim.

Mama napušta scenu.

DEČAK (Obraća se društvu):Ovaj,ja moram kući.Zove me mama.

MIGE:Nema problema. (Tiho i tužno) Lepo je to kad ima ko da te zove.Bilo je dana kada sam i ja očekivao da me se neko seti.Nažalost,više ne…

(Odlaze svako na svoju stranu.)